Nisi mi tražio pjesmu, skoro da nisi tražio da govorim, bilo je dovoljno da postojim.

Nisi tražio ni da te slušam, nisi razmišljao mnogo o nama, značilo ti je da se vidimo.

Nisam došla tebi namirisana i spremna, umorno sam se provlačila kroz veče opterećena danom.

Nisi me dočekao želeći lude noći, grlio si me uspavanu tvojim mirisima i šalio očima koje se same sklapaju.

Nisam tražila da budem jedina, nisam tražila da budem voljena, mjesto mi je bilo u tvom zagrljaju.

Nisi razmišljao o mojoj prošlosti, niti o mojoj budućnosti, mjesto ti je bilo u mom zagrljaju.

Nisu se sami putevi preklopili, preklopile ih zvjezde uplitanjem u naše živote. Nisam te se nadisala dovoljno i tvoji mi dlanovi još u mislima čitaju obline snova.

Nisam ti ni pjesmu napisala samo te stihom dozivam kroz duge noći i tuđa buđenja.

( kažeš da čitaš, ova je tvoja, a ti si moj više sjutra nego juče )

%d bloggers like this: