Pitam je lepo juče: “Jesi li se kupala ovih dana?”(naravno u moru)

Kaže: “Nisam se oprostila.”

Rekoh joj: ” Nema tu opraštanja, glupo je!”

I stvarno je glupo uprkos tome što sam se probudila u svetlosti koja će biti nepromenjena u ostatku dana, ubedljivije budila dete za školu, potom kuvala za stopljavanje stomačića kašikom sredinom dana, brisala mačiće sa praga odbegle greškom iz korpice.

Sve ovo sam radila prkosno bosa pred uletanje u mrzne mi čarape i još za veću nevericu cipele za kišu. Do odbrane crvenim karminom obukla sam bojom zamornu odeću. Bila sam pred sopstvenom izdajom, ali ne i pred ljudima koji su se slično meni po komandi vukli negde.

Moram objasniti sebi da jesen je!

%d bloggers like this: