Veronika je rešila da zgrabi svu sreću koja joj se nasmešila

Skinula je s nogu lance i isterala strance iz glave koji su joj vezivali misli

Pružila je ruke da je vode do vode i slobode

Veronika je rešila da ne bi zgrešila životu

Da ne bi gledala sramotu  i grehotu oko sebe

Odlučila je da sve zajebe i ode

 

Pustila je krila mašte daleko da je nose

Gde bose noge ne hodaju po trnju

U krevetu od ruža sviće svoje gnezdo Feniksa

Ostaviće pepeo za sobom , jer je u njoj  vatra

Cirkuska šatra ostaće uspomena ružna

Ali nije tužna jer takve uspomene blede

Veronika je rešila da ode gde Sunce živi

Gde je nebo slobodno za letenje

Pletenje spletki  nije za takvu mačku i staviće na to tačku

Ona ljubav prede i skloniće se da ne gleda bede od ljudi

I bedu u ljudima

Ostaviće to miševima, jer jaka je želja u grudima

 

Hoće da diše vazduh umesto smrada uklete zemlje i grada

Veronika je rešila da počne da živi i tome se divi

Ona je rešila i samo se nasmešila

Iščupala je srce svoje i ukrala nevinu dušu

Protivotrov sipala u gušu i zapevala u sebi

Dok sluša unutrašnji glas zaboravlja na buku

Veronika je rešila da ode i uhvatila Boga za ruku

%d bloggers like this: