Mama, kupi mi kredit!

Zasvetlelo je u krugovima i eksplodiralo u mislima. Sve što moje je nekad bilo.

– Mama, lepa je ta lutka! Zvaće se Tanja i biće najlepša devojčica na svetu. Tanja, mogu li da te našminkam, da budeš lepa? Lakiraću ti nokte, Tanjuška!

– ANA, ŠTA SI TO URADILA S LUTKOM? !

– Našminkala je da bude lepa. Jel da, tata, da je  lepa?

Trči, jare, trči. Od mene beži! Uhvatiću te za  rogove. Zašto se kriješ?

– Ćao, Ana, jel hoćeš da pođemo?

– A gde da idemo?

– Daj mi ruku i odvešću te da ti  pokažem! Jel’ ćeš da mi daš?

– Šta hoćeš?

– Prvo ruku, a onda ću i pičku da  ti tražim! Ne daš? A jel’ mogu da te štipnem za guzu?

Trči, jare, trči. Beži od mene. Uhvatiću te za rogove. Zašto se kriješ?

– Uh, da! Tako! Namesti se. Podigni malo guzu! E, baš tako! Uh!

– Polako! Ahaaa! Tako! Tako!Uhhh! Jače sad! Ajde!  Ahaaaa!

Trči, jare, trči. Od mene beži! Uhvatiću te za rogove. Zašto se skrivaš?

– Ovo je najlepša beba na svetu. Ima moj nos, moja usta i oči. Ima tvoje obraze, ali moje uši. Neću da ti ga dam. Moj je! Moj je! Moj je život!

Mrak je ugušio svetlost! Zašto je tako crno? Gde sam? Ej, ima li koga? Neka mi neko kaže gde sam.

– Jebo te, nisam kupila kredit mom životu!

Trči, jare, trči. Beži od mene. Uhvatiću te za rogove. Jare, vidim te!

%d bloggers like this: