Recenzija za zbirku ” Pod ponorom”

U svojoj poeziji, Olja Novaković otkriva se kao artehipska ljubavnica Jezika i sveštenica Reči. Otkriva ili SKRIVA, u stvari ?! Otkriva- jer književnost suštinski jeste umetnost Jezika, a pesma fini preplet Reči ( poput Penelopinog večnog tkanja). Skriva – jer Olja Novaković se u toj igri Jezika i Reči ne ponaša maniristički već mistički, dajući svom pesništvu auru zagonetke, tajne, neizrecivog. Gradeći svaku pesmu od reči istoga početnog slova, ona time kao da priziva drevnu magiju gatake, bajalice ili magijskog rituala uopšte. A baš u takvim ritualima ona koja izgovara i priziva nije samo sveštenica već i posvećena ljubavnica prizvanog, dakle neko ko gospodari i daje se u isti mah. U tom smislu i sam naslov zbirke ( Pod ponorom) govori o pesnikinjinoj slutnji da je realnost privid i da nema kraja, jer  uvek postoji dalje, iza- to jest da uvek postoji nevidljiva i zaumna bit Svega, koju jedino poezija može pokušati da imenuje. Da imenuje, ali ne i razjasni, odgonetne…

prof. dr Sava Damjanov

2013

 

OSLOBOĐENA

Ogrezlom oružaru otvorih oči

odmazda odlazi,

oduvijek osjećah otrovne okove,

odoše, odnesoše otrovanog odavde.

Oslušni oblake,

osvanulim obzorjem obljubljen obod osjeke,

okovan osamom ostaće,

oduvan orkanskim osmjehom.

Otiđi oronulim obodom

otuđenja,

osjenčene osnovice oltara

održaće otpornim ove odgovore.

Oslobođen odmori, odahni,

odjeni odoru okončanja,

ovalnog ogledala odsjaj okom odmjeri.

Otprhnuše orlovi obećanja,

okopniše otopi očekivanja,

ostaše ocvali osmjesi.

Oko ose osobnog otkrivanja,

osluškujem određene otkucaje.

Ovom opsjenom opjevah oplakane.

Oprosti. Oprostih.

Odagnah očaj. Otopih otrov.

Osvanuh obnovljena.

 

Novaković Olja 2013

 

Hits: 104